Zadnji amortizer
Postoji samo na fulsuspenžn (fullsuspension) ramovima naravno. Pošto se ovde bavimo isključivo biciklima namenjenim za razne varijante kros kantri vožnji gde se uslovno mogu uvrstiti i olmauntin (allmauntain) i maraton verzije bicikala, govorićemo o gasnim amortizerima.
Amortizeri koji koriste sistem ulje opruga
u današnje vreme usmereni su ka biciklima sa velikim hodom amortizera (ovo je veličina koja raste iz godine u godinu) te se ovi amortizeri izuzetno loše ponašaju kada bicikl vozite po ravnom i uzbrdo. Amortizeri koji su radili na principu elastomera (vrsta gume) bili su u široj upotrebi tokom 90-ih, i predstavljali su jeftinu zamenu za vazdušne amoritzere zbog svoje relativno male težine i cene koja je bila daleko pristupačnija od cene vazdušnih. Amoritzeri sa elastomerima tokom poslednje decenije, sa padom cena vazdušnih amoritzera potpuno ispadaju iz igre. Današnji vazdušni amortizeri osim maksimalnog opsega podešavanja putem pumpanja veoma često imaju i mogućnost zaključavanja čime se pretvaraju u gotovo krutu spregu rama i zadnje vile (swing arm), koja reaguje samo na najjače udare a vama omogućuje oslonac gotovo kao kod krutih ramova. Mehanizmi za zaključavanje se nalaze ili na samom amortizeru ili se putem sajle prebacuju na daljinski upravljač na kormanu. Postoje i ramovi čija geometrija ne zahteva korišćenje zaljučavanja jer i bez njega ne reaguju na vaše pokretanje i pritiskanje pedala već samo na udare podloge na zadnji točak. Savremeni amortizeri osim zaključavanja imaju najčešće još 3 opcije za podešavanje. Obavezan detalj je pozitivna vazdušna komora, čijim pumpanjem sila koja je potrebna da bi amortizer odreagovao postaje sve veća. Velika prednost vazdušnih amortizera u odnosu na sve ostale je što ih precizno možete podesiti za svaku težinu vozača i stil vožnje. Pri pumpanju amortizera neophodno je da proverite da li je pritisak u njemu dovoljan da na terenu po kakvom vozite čak i pri najvećim udarima “ne napipate dno”, to jest da nikada ne osetite udar klipa amortizera o kraj cilindra. Koliko ćete iznad toga napumpati amortizer uglavnom zavisi od vašeg ukusa pošto tabele koje proizvođači daju su veoma diskutabilne s obzirom na to da se stil vožnje razlikuje od vozača do vozača. Drugo podešavanje je negativna vazdušna komora koja služi da bi se regulisao efekat vazdušne platforme, jer kada je negativna komora prazna inicijalna sila da bi amortizer počeo da radi je prevelika te on neće reagovati na manje udare. Dakle pumpanjem negativne vazdušne komore povećava se osetljivost amortizera na male vibracije. Pritisak u negativnoj komori bi trebalo da se kreće blizu pritiska pozitivne komore, ali da ga ne prelazi. Takođe negativna komora omogućuje da pri rasterećenju amortizera klip ne bi udario u spoljnu granicu cilindra. Postoje amortizeri kod kojih se umesto negativne komore uvodi opruga ili elastomer koji se opterećuje u položaju u kome je amortizer rasterećen. Treće podešavanje je podesivost protoka ulja kroz ventil (rebound). Ovim podešavanjem dobijamo mogućnost da regulišemo brzinu kojim će se nakon prestanka delovanja udarne sile amortizer vratiti u prvobitni položaj što veoma utiče na udobnost u vožnji. Zadnji amortizeri se proizvode u različitim dimenzijma koje su predstavljenje rastojanjem između otvora kroz koje se pri montaži provlače osovine kojima se amortizer vezuje za ram. Svaki ram je pravljen za jednu određenu dimenziju amortizera.
